SRPSKI CENTAR ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

Nudi rešenje kako da Srbija, srpska privreda,
srpski domaćin na srpski način postanu energetski efikasni!

inspirisali su nas - Milutin Milanković (1879 – 1958)

Milutin Milanković (1879 – 1958)

Milutin Milanković je bio jedan od najznačajnijih srpskih naučnika, akademik i profesor univerziteta u Beogradu. Rođen je 28.maja 1879. godine, u Dalju, u okolini Osjeka. Bio je matematičar, geofizičar, građevinski inženjer, klimatolog, astronom, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu.

"Teorija linije praska" je naziv njegove doktorske disertacije sa kojim je doktorirao 3.decembra 1904. godine na Velikoj tehničkoj školi u Beču. Bio je prvi srpski doktor tehničkih nauka, a NASA ga je uvrstila u 15 najvećih umova svih vremena koji su proučavali Zemlju.

Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci.

Prvi doprinos je „Kanon osunčavanja Zemlje“ koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema.

Teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama položaja Zemlje u odnosu na Sunce, danas poznato kao „Milankovićevi ciklusi“ je drugi veliki doprinos koji je dao. Ovi ciklusi objašnjavaju pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje i klimatske promene na zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti.

On je takođe osnovao planetarnu klimatologiju izračunavanjem temperaturnih uslova u gornjim slojevima Zemljine atmosfere. Pored toga, Milanković se u geofizici smatra koautorom teorije tektonskih ploča, sa svojim radom „Pomeranje Zemljinih obrtnih polova“.

1923. godine je učestvovao u izradi predloga za reforme Julijanskog kalednara, koji je usvojen posle II svetskog rata. Nakon rata, izabran je za podpredsednika Srpske akademije nauka, a kralj Aleksandar I Karađorđević ga je odlikovao Ordenom Svetog Save trećeg reda.

Jedna od njegovih umotvorina:

"Kao što munja u tamnoj noći obasja putniku horizont pred njim, tako se takvom munjom u mozgu genijalnog čoveka otvaraju novi vidici i otkrivaju nove oblasti nauke“.

Milutin Milanković je, pored toga što je bio naučnik, bio i istoričar nauke, hroničar naučnih zbivanja svog vremena, pisac čija dela imaju literarnu vrednost.

Njemu u čast, jednom krateru na tamnoj strani Meseca dato je njegovo ime (1970) kao i jednom krateru na Marsu (1973). Jedan planetoid je takođe nazvan po njemu, nalazi se u asteroidnom pojasu i zove se 1605 Milanković.

Evropsko geofizičko društvo ustanovilo je medalju “Milutin Milanković“ 1993. godine koju dodeljuje svim naučnicima za izuzetne zasluge u dugoperiodičnom proučavanju i modeliranju klime.

Povratak na predhodnu stranicu